Инфекција са цорона вирусом (COVID-19) по први пут је регистрована у децембру 2019. у Кини и онда се касније брзо проширилиа у остаку свијета. Свјетска здравствена организација је недавно прогласила пандемију са овим вирусом. COVID-19 је нови цорона вирус који је по свему судећи (према досадашњим сазнањима) животињског поријекла (прешао са животиње на човјека), а онда се почео врло брзо ширити са човјека на човјека. Типични симптоми COVID-19 инфекције могу биит врло умјерени (инфицирани може бити чак и без симптома) до врло тешки, са тешким респираторним симптомима (обострана тешка упала плућа), септичким шоком и смртним исходом.
Досадашња искуства и научна/знанствена саопштења прије свега колега из Кине наводе као типичне симптоме: повишена температуре, кашаљ (углавном сухи) и потешкоће при дисању (кратак дах, недостатак зрака), општа слабост/умор и болови у мишићима. Старија популација, посебно они са постојећим медицинским проблемима као што су хронични бронхитис, емфизем плућа, кардиоваскуларна болест, шећерна болест, малигнитет, су у већем ризику да развију тешку форму болести.
Према студији колега из Кине објављеној 25.2.2020., а на основу анализе 214 хоспитализираних болесника у три болнице у Wухану, са потврђеном COVID-19 инфекцијом, а који су сакупљени за анализу од 16.1. до 19.2.2020., њих 88 (41.1%) су били тешко обољели, а 126 (58.9%) су били са умјереним симптомима. Тешки болесници су били старији (58+/-15.0 година), него они са умјереном клиничком сликом (48.9+/-14.7 година). Имали су и више пропратних обољења (42 или 47.7%) у односу на оне са умјереним симптомима (41 или 32.5%). На првом мјесту је био повишен крвни притсак (32 или 36.4%). Показивали су мање типичне симптоме као што је повишена температура (40 или 45.4%) за разлику од оних са умјереном клиничком сликом (92 или 73%) и кашаљ (30 или 42%), они са умјереном клиничком сликом су кашљали у 77 случајева (61.1%).
Од укупног броја анализираних (2014) 78 (36.4%) су имали неуролошке манифестације. Неуролошке манифестацује су биле чешће у оних са тежом клиничком сликом (40 или 45.5%) у односу на оне са умјереном (38 или 30.2%). Од неуолошких обољења доминирали су: акутна цереброваскуларна болест – 5 (5.7%), поремећај свијести (13 или 14.8%), оштећење скелетних мишића (6 или 4.8%). Они са умјереном клиничком сликом су такођер имали неуролошке манифестације, али мање учесталости.
Очекивати је да ће оваквих саопштења ускоро бити и из других средина обзиром на пандемијске размјере COVID-19 инфекције.
Као неуропсихијатра/неуролог са дугодишњим искуством у току рада на Психијатријској и Неуролошкој клиници Универзитетског клиничког центра Тузла (до маја 2017) и каснијим радом у приватној пракси (до уназад неколико дана) имам потребу да се обратим јавности и „мојим“, прије свега неуролошким болесницима, којима не могу пружити своју непосредну „услугу“ до даљњег.
Наиме, обзиром на неопходне мјере које се предузимају, не само у нашој земљи, у циљу успоравања ширења инфекције са COVID-19, здравствени систем се нужно морао другачије организирати. За надати је се, да ће строго поштивање мјера рестрикције кретања, изолације, заштите, резултирати добрим резултатом и да нећемо имати „италијански или шпански сценарио“. Но, да ће бити горе него сада, то је апсолутно извјестно. То значи више инфицираних (нужно више тестраних), више теже болесних, више смртних исхода.
Паници наравно нема мјеста и против ње се морамо борити, прије свега правовременим и тачним информацијама, али и строгим поштивањем мјера рестрикције кретања, изолацијом потенцијалних носилаца вируса, адекватним практицирањем мјера заштите (социјална дистанца, маске, рукавице, прање руку итд), али и могућностима да се хронични болеснци имају коме „обратити“, да се могу, бар на неки начин обратити за савјет, поразговарати о својим страховима.
Ја са своје стране, ево нудим информацију и могућност контакта путем маила. Дакле о овом вирус не знамо довољно, али знамо да је заразан, да се лако преноси и да се од њега могу заразити не само старији. Млађи, су у мањем ризику за тешку форму болести, али то никако не значи да млађи нису у ризику, јер постоје и индивидуалне (генетске) предиспозиције о којима као појединци не знамо ништа.
За горе наведене неуролошке компликације не знамо да ли су директна посљедица вируса или системска реакција на инфекцију.
Већина неуролошких болесника су у старијој животној доби (60 и више) и спадају у оне са вишим ризиком јер уз неуролошку болест имају и друге као што су обољења срца, плућа, шећерна болест. Дакле, драги моји ако сте у овој доби – 60 и више година, строга изолација и/или строга рестрикција контаката, дистанца, ношење маски, рукавица, прање руку….не због саме неуролошке болести.
Болесници са обољењима као што су мултипла склероза, Паркинсонова болест, Алзхемиреова болест, амиотрофичка латерална склероза/болест моторног неурона, мијастенија гравис, неуромишићне болести, епилепсије, церебралне парализе, без обзира на доб, су у већем ризику него здрави и због тога требају строго поштивати мјере рестрикције.
Лијекове које узимају требају наставити да узимају јер ће, себи, прекидањем терапије више наштетити (нпр. узимање корикостероида у случају мијастеније гравис и других имунолошки посредованих болести, антипаркинсоника, специфичних лијекова за мултиплу скелрозу итд).
Не посежите за анксиолитицима и средствима за смирење. Осмислите своје вријеме у изолацији. Не проводите уз вијести више од пола сата. Не морате све баш слушати. Погледајте какав добар филм. Има их на ТВ, или серију. Ово је вријеме и за неку добру књигу. Ви који имају талента за писање, баците се на писање. Они који немају – водите дневник или записујте нека своја сјећања. Наравно не заборавите своје пријатеље, назовите их, али не да кукакте како Вам је досадно, него да им кажете како сте јучер лако провели дан. Слушајте музику коју волите, правите планове за вријеме када све ово прође. А проћи ће.
Проф.др. мед.сц. Осман Синановић, специјалиста неуропсихијатар
Професор емеритус Универзитет у Тузли
Univerzitet Sarajevo School of Science and Technology
osman.sinanovic1@gmail.com
Извор: (rtvtk.ba)